Логор на Београдском сајмишту (1941-1944)
У граду бременитoм историјским догађајима, какав је Београд, мало је простора где је у релативно кратком периоду настало толико значења и симболике као што је Старо сајмиште. Током неколиком деценија овај простор је прошао неколико суштинских трансформација: био је симбол ширења града, привредног напретка, савремене архитектуре и повезивања са светом да би после неколико година постао место масовног заточења, смрти и разарања. Првих година после Другог светског рата постао је симбол обнове и изградње и један од центара уметничког стварања. Следило је предуго занемаривање и непримерено коришћење неких од преосталих сајамских објеката. Савременици смо враћања Старог сајмишта на мапу једног од важних места сећања Београда и првих корака његове трајне меморијализације.
Београдски сајам је свечано отворен 11. септембра 1937.године чиме је учињен први корак Београда на леву обалу Саве. До почетка рата априла 1941. године на њему су редовно одржавани пролећни и јесењи сајмови, као и бројне друге културне и забавне приредбе. Сајамски комплекс је био значајна архитектонска целина и састојао се из више павиљона са укупно нешто преко 14.000 квадратних метара изложбене површине.
Током агресије нацистичке Немачке и бомбардовања Београда априла 1941. објекти Сајмишта нису теже оштећени и релативно брзо су могли да се искористе за затварање великог броја људи. У масовним репресалијама немачких окупационих снага током гушења устанка у Србији у лето и јесен 1941. године стрељано је више хиљада Срба и Јевреја. До краја новембра практично је уништена јеврејска мушка популација, делимично и ромска.
Почетком октобра 1941. окупационе власти су почеле изградњу великог концентрационог логора у мачванском селу Засавици за интернирање заробљених устаника и преосталих Јевреја, делом и Рома.
Прочитај више
ХАЈДЕ ДА СЕ НИКО НЕ ЗАБОРАВИ
Поводом Дана државности Републике Србије Меморијални центар Старо Сајмиште организује посебно тематско вођење – ”Логор на Београдском сајмишту (1941 – 1944)”. У суботу 15.02. имате прилику да чујете причу о највећем концетрационом логору на територији окупиране Србије. Добро дошли.
У понедељак 27. јануара 2025. године одржана је комеморативна државна церемонија поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста код споменика „Менора у пламену“ на Дунавском кеју. У име председника Републике Србије, венац је положио председник Владе Републике Србије Милош Вучевић, а поред њега венце и цвеће су положили и представници Народне скупштине, Владе, града Београда,…
Директорка МЦСС др Кринка Видаковић Петров је на позив директора Memorial de la Shoah Жака Фређа учествовала у раду конференције коју је та установа организовала под насловом 80 Years after the end of the Holocaust, what are the new challenges for museums and remembrance sites? Конференција је одржана 14. јануара 2025. у седишту ове установе…