Логор на Београдском сајмишту (1941-1944)

У граду бременитoм историјским догађајима, какав је Београд, мало је простора где је у релативно кратком периоду настало толико значења и симболике као што је Старо сајмиште. Током неколиком деценија овај простор је прошао неколико суштинских трансформација: био је симбол ширења града, привредног напретка, савремене архитектуре и повезивања са светом да би после неколико година постао место масовног заточења, смрти и разарања. Првих година после Другог светског рата постао је симбол обнове и изградње и један од центара уметничког стварања. Следило је предуго занемаривање и непримерено коришћење неких од преосталих сајамских објеката. Савременици смо враћања Старог сајмишта на мапу једног од важних места сећања Београда и првих корака његове трајне меморијализације.

Београдски сајам је свечано отворен 11. септембра 1937.године чиме је учињен први корак Београда на леву обалу Саве. До почетка рата априла 1941. године на њему су редовно одржавани пролећни и јесењи сајмови, као и бројне друге културне и забавне приредбе. Сајамски комплекс је био значајна архитектонска целина и састојао се из више павиљона са укупно нешто преко 14.000 квадратних метара изложбене површине.

Током агресије нацистичке Немачке и бомбардовања Београда априла 1941. објекти Сајмишта нису теже оштећени и релативно брзо су могли да се искористе за затварање великог броја људи. У масовним репресалијама немачких окупационих снага током гушења устанка у Србији у лето и јесен 1941. године стрељано је више хиљада Срба и Јевреја. До краја новембра практично је уништена јеврејска мушка популација, делимично и ромска.

Почетком октобра 1941. окупационе власти су почеле изградњу великог концентрационог логора у мачванском селу Засавици за интернирање заробљених устаника и преосталих Јевреја, делом и Рома.

Прочитај више

ХАЈДЕ ДА СЕ НИКО НЕ ЗАБОРАВИ