Милан Стојановић, председник Друштва за приређивање сајма и изложби

На иницијативу београдских и српских привредника, Београдска општина је децембра 1935. године донела одлуку да уступи своје земљиште на левој обали Саве за изградњу сајмишта, на простору непосредно крај новоизграђеног Моста краља Александра који је повезивао Београд са Земуном. Изградња Сајма поверена је Друштву за приређивање сајма и изложби. Радови су почели 6. јуна 1937. године, а прва међународна изложба на Сајму одржана је већ у септембру исте године са преко 883 излагача из различитих области. На Сајму су све до јесени 1940. године редовно организовани пролећни и јесењи сајмови, као и друге манифестације као што су изложбе аутомобила, ваздухопловства, занатства, сајмови књига, спортске приредбе, уметничке изложбе, концерти и др. Први телевизијски програм на Балкану је емитован 1938. године управо на Сајму.

Први Београдски сајам подигнут је према пројекту тројице општинских архитеката, Рајка Татића, Миливоја Тричковића и Ђорђа Лукића. Урбанистички комплекс и архитектура Сајма представљају репрезентативан пример модерне архитектуре тридесетих година XX века са доминантном конструктивистичком кулом високом 40 метара, видљивом и са најудаљенијих тачака града.

Централна кула, изграђена 1937. године по пројекту Александра Секулића, чинила је језгро Сајма. Око ње се налазио пространи трг од кога су водиле зракасте комуникације до пет великих југословенских павиљона коју су били симетрично распоређени око трга. Иза средишњег дела комплекса изграђени су национални павиљони страних држава као и павиљони домаћих и страних компанија и удружења. Павиљоне су имале Италија, Чехословачка, Румунија, Мађарска затим Турска и Немачка. Компанија Шкода је подигла падобрански торањ, свој павиљон су имали холандска фирма „Филипс“, Задужбина Николе Спасића, а изграђен је и низ других павиљона.

Посебне архитектонске вредности поседују релативно добро очувани Италијански павиљон који је изграђен у рационалистичком стилу модерне и Novecento italiano, доминантних стилова у служби фашистичког режима. Павиљон Задужбине Спасић је изграђен у стилу Art deco и представља антологијски пример српске међуратне архитектуре.