На убрзано убијање јеврејских заточеника у логору на Сајмишту утицала су и очекивања окупационих снага о обнављању устанка у пролеће 1942. и о приливу нових заточеника. Због све веће потребе немачке ратне привреде за радном снагом донекле је промењен поступак према заробљеним устаницима и њиховим симпатизерима у Србији и ван ње. У другој половини априла 1942. склопљен је договор између немачке полиције у Србији и хрватске усташке полиције о преузимању „политички непожељних елемената“ из логора у Јасеновцу и Старој Градишки ради упућивања у немачке логоре у Норвешкој.
