Од почетка јула 1941. окупациона власт је почела да ствара мрежу концентрационих и сабирних логора за затварање стварних и потенцијалних политичких и „расних“ противника. У Београду су организовани логори на Бањици и у Топовским шупама, у Шапцу у војним објектима на Сави и на Сењаку, у Нишу на Црвеном крсту. Логор у Топовским шупама (Јеврејски пролазни логор Београд) је служио искључиво за интернирање Јевреја и Рома. У масовним репресалијама немачких окупационих снага током гушења устанка у Србији у лето и јесен 1941. године стрељано је више хиљада Срба и Јевреја. До краја новембра практично је уништена јеврејска мушка популација, делимично и ромска. Масовна стрељања српских цивила, Јевреја и Рома углавном је вршла немачка оружана сила (Вермахт).
